Пажљивко пешак

Пешаци увек треба да се крећу тротоаром. На тротоару су пешаци најбезбеднији, зато што возила туда не смеју да се крећу. Увек када идемо тротоаром са неким старијим, треба да га држимо за руку јер смо тако безбеднији. Када ходамо тротоаром, увек треба ићи оном страном која је удаљена од коловоза!

Када прелазимо улицу на пешачком прелазу, то увек морамо да чинимо најкраћим путем, правом линијом и никако поред „зебре”. Улицу никада не смемо да прелазимо поред „зебре“.

А сада следи оно најважније! Како се правилно и безбедно прелази улица? Прво дођемо до пешачког прелаза, јер смо већ рекли да се улица прелази искључиво на овим местима. Када дођемо до пешачког прелаза, тада... СТАНЕМО. Увек морамо да стојимо мало удаљени од ивице тротоара. Затим погледамо лево, десно, и опет лево и мало ослушнемо да ли се чује приближавање аутомобила. Ако смо се уверили да нема возила, пређемо преко улице.

Улицу прелазимо када се уверимо да су се сви аутомобили зауставили и да су нас возачи приметили. Тек када нам возач руком покаже да нас пропушта да пређемо улицу, смемо да кренемо преко пешачког прелаза. Преко „зебре” се прелази нормалном брзином, ни преспоро, ни пребрзо. На средини коловоза, још једном, за сваки случај, погледамо десно. Ово урадимо зато што се, у међувремену, можда појавио неки аутомобил са друге стране.

Правила су слична и на раскрсницама које имају семафор. Када је упаљено црвено светло за пешаке, све време мирно и стрпљиво стојим на тротоару чекајући да се упали зелено светло. Када возила стану и упали се зелено светло за пешаке, исто погледам лево, десно, па опет лево и, тек када се уверим да нема возила, кренем преко улице.

Ово је важно, јер понекад када је на семафору зелено светло за пешаке, возила се ипак појаве. То су возила која долазе из суседне улице и којима је дозвољено скретање. У таквим ситуацијама морамо ДОБРО да погледамо и, иако је упаљено зелено светло за пешаке, сачекамо и будемо сигурни да нас је возач који скреће видео и зауставио се испред пешачког прелаза.

Другари, на почетку школске године најбоље је да сваког од нас у школу води неко старији. Маме, тате, баке и деке су довољно високи да их сваки возач може видети на време и стати да их пропусти.

Другари, некада ћемо морати и да потражимо помоћ. То није срамота! Када вам се учини да је опасно да сами пређете улицу, а у близини је полицајац, обавезно га позовите, да вам помогне да безбедно пређете.

Улицу никада не смемо претрчавати испред или иза аутобуса, камиона и осталих великих возила. Ово је веома опасно, јер ми смо мали и возачу аутобуса је тешко да нас види.

Ако пробамо да пређемо улицу испред или иза ових великих возила, ни возачи аутомобила који се крећу иза аутобуса не могу на време да нас примете, а то је веома опасно јер онда могу и да нас повреде.

Када падне мрак, када је облачно или је магла напољу, возачима је много теже да виде пешаке, а посебно нас децу. Зато је најпаметније да ноћу што мање пешачимо, али ако већ морамо, онда треба да се придржавамо неких важних правила. Увек морамо да носимо одећу која се добро види у мраку!

Ако имамо прслук или наруквицу, још боље. Тада је и возачима много лакше да нас виде, а видљиви смо и на већој удаљености.

Улица није место за игру! Тротоари нам служе да се њима као пешаци крећемо, али никако се на тротоару не смемо играти.

Нема играња лоптом, вожње ролера, јурки и жмурки ни на улици, ни на тротоару.

У близини се увек може наћи неки аутомобил, аутобус или камион, па, ако потрчимо за лоптом на коловоз, то може бити веома опасно.

Када улазимо у аутомобил, морамо пазити како то радимо. Ја увек у аутомобил улазим са десне стране, са тротоара. Ово је једино исправно и безбедно. Ако бисмо улазили са леве стране, то значи да бисмо сишли на коловоз, што је веома опасно.

Увек треба да излазимо на десну страну, јер је тамо тротоар. Наравно, увек треба да погледамо када отварамо врата да не бисмо њима ударили неког пешака који у том тренутку пролази.

Никада не треба излазити са леве стране из аутомобила јер може да нас удари други

аутомобил који у том тренутку пролази улицом.

Поред свега важног што морамо да знамо, када идемо на село, постоје неке веома битне ствари. На селу често нема тротоара, па када пешачимо, то увек чинимо левом страном коловоза.  

Али још нешто веома важно морамо да знамо: НИКАДА се не треба играти у близини трактора! Трактори су корисне машине, али они могу бити и веома опасни, посебно за децу. На селу има довољно места за игру, тако да трактор треба да користе само одрасли.

А на крају дана, када исправно урадимо све задатке у школи и безбедно стигнемо до куће, моје другарице, другари и ја једва чекамо да се дружимо. Место где је нама најлепше је наше школско двориште, парк или игралиште, на ком можемо безбедно да се играмо, далеко од саобраћаја и свих возила.